Uz pojavu sunčanih dana, s razlogom se bavimo problemima koje izaziva izlaganje kože Suncu. Zapravo, trebali bi da se bavimo ovom važnom temom i u toku hladnijih dana, jer boravak na sunčevim zracima uvek nosi određene izazove. Umerenost i zaštita su dve ključne reči. U suprotnom naša sjajna zvezda može da se pretvori u najvećeg neprijatelja kože.
Sadržaj
Sunčevo zračenje
Od davnina, Sunce je među ljudima imalo simbol božanstva. Ono je izvor energije, neophodne za rast i razvoj biljaka, ali i glavni izvor vitamina D za ljude. Danas o njemu znamo mnogo više, pogotovo to da Sunce emituje zrake različite talasne dužine:
Vidljiva infracrvena svetlost ima duže talasne dužine koje prodiru duboko u kožu, ali retko izazivaju oštećenja.
Nevidljiva ultraljubičasta svetlost (UV) ima kraću talasnu dužinu i može da načini štetu vašoj koži.
Iako UV zraci prodiru samo kroz gornji, ali ne i donji sloj kože, u stanju su da izazovu komplikacije. UV zraci podrazumevaju UVA, UVB i UVC zrake. Šteta koju pričinjavaju UV zraci raste sa smanjenjem talasne dužine. UVC zraci kao najkraći imaju najjači intenzitet.
Prednosti izlaganja suncu
Sigurno se nekada desilo da vam izloženost suncu popravi raspoloženje i da lepše spavate. To se dešava zato što je proizvodnja serotonina, hormona sreće, povezana sa izloženošću suncu. Nivo serotonina je viši tokom vedrih nego tokom tmurnih dana. Zato Sunce san čini lepšim, a umor se smanjuje, imate više energije.
Zdravstveni benefiti sunca
Sem što sunce jača imunitet, ono poboljšava rad štitne žlezde, ubrzava bazalni metabolizam i tako doprinosi gubljenju viška kilograma. Sunčevi zraci imaju benefite i za kardiovaskularni sistem. Izloženost suncu regulisaće krvni pritisak i nivo holesterola, pa tako sprečiti srčani udar.
Sunce i vitamin D
Naša zvezda je zaslužna za proizvodnju vitamina D u organizmu. Vitamin D je bitan za funkcionisanje organizma, jer sprečava depresiju, reguliše krvni pritisak i metabolizam kalcijuma.
Šteta koju prouzrokuju sunčevi zraci
UV zračenje može da nanese štetu koži i očima. Oštećenja očnog sočiva izazvana sunčevim zracima mogu dovesti do ozbiljnijh oboljenja oka, pa u ekstremnim slučajevima i gubitak vida. Posledice po kožu mogu biti mnogobrojne:
1. Oštećenja kože
80% starenja lica je poruzrokovano izlaganjem suncu. Predugo izlaganje suncu bez zaštite doprinosi da koža brže stari, poprima umoran izgled i ubrzava pojavu bora. Ubrzano starenje pri izlaganju suncu se odražava na sve delove tela koji su izloženi. Prilikom ubrzanog starenja vezivno tkivo brže postaje neelastično i labavo.
Kada je telo izloženo štetnim zracima sunca, česta je pojava pigmentisanih mrlja. Hiperpigmentacija se najčešće javlja na čelu, obrazima i gornjoj usni, ali je moguća na bilo kojoj zoni kože. Opekotine su najbolnija oštećenja od sunca. Koža postaje upaljena, crvena i plikovita.
2. Uticaj sunca na pojavu karcinoma i melanoma
Karcinom kože se može pojaviti i na mestima koja nisu izlagana suncu, ali je izloženost suncu najčešći uzrok karcinoma kože. Ključno za izlečenje je otkrivanje raka u ranom stadijumu. Melanom je najređi, najopasniji i najinvazivniji oblik karcinoma kože. To je maligni tumor melanocita, ćelija kože odgovornih za stvaranje pigmenta melanina. U Srbiji se godišnje otkrije oko 500 obolelih, a samo 20 % u ranom stadijumu. U grupi koja ima povećan rizik od dobijanja melanoma, sem onih sa brojnim mladežima i ljudi svetlije puti, nalaze se oni koji su imali opekotine od sunca i često boravili na suncu bez zaštite.
3. Sunce i alergije
Sve rasprostranjenije su pojave alergije na sunce:
- Polimorfne svetlosne erupcije (PLE) čiji se simptomi ponavljaju i javljaju najčešće dan ili dva nakon izlaganja suncu. Simptomi se obično javaljaju na proleće, a variraju od blagog osipa do pustula.
- Mallorka akne nastaju kada se kombinuje UV zračenje sa određenim sastojcima iz kozmetičkih sredstava.
Neuspešne metode sakrivanja od sunčevih zraka
Ukoliko tokom letovanja bežite u vodu da ne izgorite, pogrešno ste uvereni da ste bezbedni. U vodi se takođe mogu dobiti opekotine, jer oko 95 % sunčevog zračenja dopire u vodu. Sem što sunčevi zraci dopiru u vodu, deo njih se i reflektuje pa je veća verovatnoća od oštećenja u vodi i pored nje.
Ako ste mislili da ste na planinama bezbedniji zbog nižih temperatura i to je pogrešno, pogotovu ako je prisutan snežni pokrivač. Na svakih 300 metara nadmorske visine, povećava se mogućnost za nastanak opekotina za 4 %. Osim toga, sneg je dobar reflektor i gotovo udvostručuje izloženost osobe UV zračenju – dok led može reflektovati i do 80 % sunčevih zraka.
To ide u prilog preporukama da je zaštita neophodna tokom cele godine, a ne samo leti. Zapravo najpotrebnija kada ste na planinama prekrivenim snegom ili u blizini vode.
Bezbedno sunčanje
Kako smo i naveli, sunce je bitno – ali istovremeno i bezbedno samo uz adekvatnu zaštitu. Postoji zabluda da se mora osetiti osećaj toplote kako bi koža izgorela. Često je leti jako sunce praćeno vetrom, što ne sprečava nastanak opekotina.
Osnovna metoda zaštite od štetnog zračenja je izbegavanje izlaganja suncu u rizičnom periodu od 10 do 17 časova. Uz to jako je bitna odeća koju nosite. Šešir širokog oboda, odeća od prirodnih i laganih materijala i svetlijih boja je najbolji izbor. Preparati za zaštitu od sunčevog zračenja su dodatak uz ove mere, a nikako zamena.
Imajte uvek u vidu 5 osnovnih načela zaštitite:
Krema sa zaštitinim faktorom
Izložene delove tela pre izlaska napolje treba pripremiti preparatima s odgovarajućim faktorom zaštite od sunca. Zaštitni faktor birajte prema svojim potrebama, imajući u vidu da je svetlijoj koži potreban veći faktor. Proizvod sa zaštitnim faktorom se nanosi 15 minuta pre izlaska napolje, a nakon dva sata se nanosi ponovo. Ukoliko se pojačano znojite ili boravite u vodi, novi sloj kreme sa zaštitom je neophodno mazati u kraćim vremenskim intervalima. Mnogi izbegavaju kreme sa zaštitinim faktorom, misleći da tako neće potamneti. Ni ovo nije tačno – zaštitni faktor neće sprečiti potamnjivanje. Proces dobijanja preplanule boje će uz kreme sa zaštitom trajati duže, ali ćete biti nežniji prema koži i sprečiti niz posledica koje izaziva UV zračenje.
Nega i hidratacija nakon sunčanja
Sunce i so isušuju kožu pa je nakon sunčanja i kupanja neophodno dodatno nahraniti kožu. Birajte kozmetičke proizvode namenjene vraćanju vlage i elastičnosti – a dobro je da sarže i pantenol, sastojak koji pospešuje regeneraciju.
Ishrana u borbi sa UV zracima
Uzimanje hrane bogate antioksidansima pomoći će celom telu da se odbrani od UV zraka. Ishrana ne može biti zamena za preparate sa zaštitom, ali je odličan dodatak pri borbi sa štetnim uticajima. Vitamin C, E, A, likopen i selen bi trebalo da se nađu u namirnicama koje jedete. Neka na Vašoj trpezi budu semenke, koštunjavo voće, riba, crna čokolada, čajevi, zeleno povrće, paradajz i slično. Ne zaboravite i da hidrirate svoje telo tako što ćete povećati unos vode.
Samopregled
Od ključne važnosti je da redovno pregledate svoju kožu. Svaka promena zahteva reakciju i mišljenje lekara. Posebnu pažnju obratite na mladeže i novononastale promene. Ukoliko mladeži postaju veći ili deblji, nejasnih ivica i boja ili pak krvare, odmah posetite doktora. Samopregled je neophodan jednom mesečno. Ukoliko ste u rizičnoj grupi od nastanka karcinoma, odlazak kod dermatologa se preporučuje jednom godišnje. Osobe kojima je savetovano izbegavanje izlaganja suncu treba da unose vitamin D u vidu suplementa.
Recite „ne“ solarijumu
Kod prevencije karcinoma, pogotovo melanoma, najviše upozorenja ide na račun solarijuma. Svetska zdravstvena organizacija je 2009. godine proglasila solarijum kancerogenom prve klase, a metaanaliza iz 2014. godine utvrdila da je više od 400,000 slučajeva raka kože u SAD povezano sa upotrebom solarijuma. Solarijum ne služi za pripremanje kože za sunčanje, kako to obično mlađe generacije misle. U solarijumu su UVA zraci jači nego pri prirodnom sunčanju pa je i faktor rizika znatno veći. Pre nego što posetite solarijum odlučite da li je bitniji izgled ili zdravlje.
Kako se boriti sa starenjem izazvanim suncem?
Savetujemo da o mogućim posledicama sunčanja razmišljate unapred. Poslušajte naše gore navedene preporuke i uvek budite umereni. Ukoliko se ne štite ili ste kasno počeli, posledice će se javiti. Neke od njim mogu da reše pažljivo odabrani tretmani.
Izuzetno efikasan tretman za uklanjanje fleka od sunca je TCA piling, ali za njega morate sačekati jesen – pošto se ne radi u mesecima kada je sunce jako. Srećom, i u toku toplijih dana postoje jednako efikasna rešenja:
- Mezoterapija može da eliminiše fleke nastale od sunca i kožu ostavi hidriranom i regenerisanom.
- Ukoliko se šteta od sunca javi u vidu bora, botoks i fileri su tu da ih uklone.
- Dekolte i šake u delovi tela koji najviše stradaju, jer su konstantno izloženi. Njima je potrebna svakodnevna pažnja i zaštita – čak i tokom vožnje automobilom, dok radimo nešto pored prozora ili dok šetamo. Ako ipak dođe do problema, posebni pilinzi namenjeni foto-starenju mogu da im vrate mladolik i svež izgled.
- S ožiljcima i borama možete se izboriti korišćenjem vampirskog tretmana (PRP), koji je odličan i za podmađivanje šaka.
